Poème de John silver (1464)

Poème publié lors de la Saint-Valentin 2016 disponible dans l'accès Premium.

Le poème de John_silver (1464) est :

• une matière première :
  • à collectionner et/ou à offrir
• un objet spécial :
  • écrit lors du concours de poèmes de la Saint Valentin par la/le joueur·se du personnage dénommé "John_silver"
    
    

Il peut être vendu ou acheté au marché du village entre 50,00 et 500,95 écus.
Il peut aussi être acheté via l'accès premium contre 100 gemmes

Il représente un encombrement de 1.

Remarque :

• Quand vous l'utilisez, son texte s'affiche dans une pop-up. Il reste bien évidemment dans l'inventaire de votre personnage après sa lecture.
  
  

PRICA O NEPOZNATOJ DEVOJCI

Koračala sam polako pustim ulicama Rudnika.Početak proleća i kraj marta meseca te 1463-e godine.Noć se spuštala i još uvek se osećao poslednji dah zime,koja nije htela tako lako da se preda.Iz krčme je dopirao glasan smeh,a lojanica je titrala na prozoru.Vrata zaškripaše dok sam ulazila,par glava se okrenulo,ovlaš me pogledalo i nastavilo svoju priču.Sedoh za stol u uglu skidoh kapuljaču,a plava kosa se prosu po ramenima.Za šankom je stajao tamnokosi mladić,koga sam već prethodnog dana srela tu.Klimnuo mi je glavom u znak pozdrava i ja uzvratih osmehom.Bio je lepo obučen i ispijao je lagano vino.Nedugo zatim je prišao mom stolu i pitao da mi se pridruži.Potvrdno sam klimnula glavom a niz telo sam osetila neku drhtavicu.Pričao je veselo pri tom otkrivajući niz biserno belih zuba iza punih usana.U momentu sam uhvatila sebe kako zurim u njega,pogledi su nam se sreli,a ja pocrveneh.Pomalo zbunjeno sam pričala,a pojma nisam imala o čemu.Imao je nešto u tom pogledu i osmehu što me opčinjavalo.Dok smo nazdravljali prsti su nam se dotakli,a kroz mene prođoše trnci.Znala sam šta to znači.Te večeri me je ispratio kući,na rastanku skinuo šešir naklonio se i poljubio mi ruku,a zatim nestao u noći.
Dani koji su usledili samo su pokazali da sam bila u pravu,zaljubila sam se.Sa nestrpljenjem sam očekivala svaki naš susret u kafani,zadrhtala kada bi mi poljubio ruku i kao opčinjena ga slušala celu veče.Otvorio mi je dušu i srce.Sve sam znala o njemu,bio je to početak jedne prelepe priče.Jedne večeri je kleknuo uzeo me za ruku i upitao:“Da li želiš da budeš moja zvezda vodilja za ceo život,da li hoćeš da se udaš za mene?“Ostala sam zatečena,jedva sam prozborila:“Da,želim.“Ustao je privukao me sebi i utisnuo najlepši poljubac od kojeg sve okolo prestaje da postoji.Znala sam da mu pripadam za celi život.Otvorili smo svoju kafanu,a nedugo zatim napravili i prelepo venčanje.Vreme smo provodili zajedno,razmenjujući poljupce tople i meke,pričajući i smejući se.Jednostavno je sreće bilo previše oko nas.Pronašle su se naše duše,a srca pripala jedno drugom,bila je to ona prava istinska ljubav.Ljubav kada voliš nekog onakvog kakav jeste,sa svim vrlinama i manama.Kad ti je jutro nezamislivo bez te osobe,a dan dug kao godina kad nije kraj tebe.Kada se od dodira ruke osetiš kao buktinja,a u zagrljaju nađeš sigurnost...Dok sedimo na klupi ispred kafane i posmatramo nebo,naslonjena glavom na njegovo rame,poželim da vreme stane da trenutak potraje večno.Spremna da učinim i najluđe stvari za njega i ne kajem se ni za jedan momenat proveden sa njim.Letim kao ptica nebeskim svodom,nesvesna svega oko sebe.Pronašla sam te ljubavi kada sam kao maleni čamac plutala po uzburkanom moru.Pružio si mi ruku,izvukao me na obalu svoga srca,umotao u toplinu svog zagrljaja.Tvoje oči su mi postale ogledalo,a usne izvor sa kog se napajam žedna ljubavi.Podigao si me sa dna,dao si mi krila,postao si moja snaga.Moja prava istinska ljubav.